ЛИКОВНА РАДИОНИЦА – ОСЛИКАВАЊЕ ВАСКРШЊИХ ЈАЈА

 

Oдржана je у четвртак, 06.04.2017.год. у  учионици.

Ово је  наша последња, планирана радионица. Деца су  била заинтересована и сарадљива.

Прво смо водили  разговор о јајету. Сазнали су све што је занимљиво:

-да је јаје живо;

-да се из њега , на  топлоти ( мало топлије од наше телесне температуре, 37-38 степени), после 21 дан, излегне пиле;

– да кокошка дневно може да снесе само једно јаје, и да јој то није баш лако;

– да се користи као: храна,  шампон, маска за лице, везивни материјал када су прављене средњевековне тврђаве (Калемегдан, Смедеревска тврђава…);

– највећи хришћански празник Васкрс, слави се тако што се кувају и  обоје јаја.  Једна легенда каже да је неверник сумњао у Христово васкрсење и рекао да ће да поверује, ако печена кокошка, коју су спремали за вечеру, полети и снесе црвено јаје. Тада се то и догодило… Прво јаје боји се црвено, као симбол радости и живота.Ово јаје зове се „чуваркућа“. Оно се чува до следећег Васкрса. Остала  јаја могу да се шарају како ко воли;

Онда су сви желели да испробају снагу и да стиском руке сломе јаје. Када су успели, видели су жуманце. Речено им је да се од њега праве боје.

Тада им је наставник ликовног, Иван, причао о томе како се праве боје. Питао их да наброје боје са плаката и да кажу које бојице они користе. Док су их набрајали, показивао их је.

Подељени су им листови из  блока, и показано им је како да нацртају велико јаје, као нојево. Објашњен им је облик , да јаје не личи на лопту, него је са једне стране шиљатије. То је нарочито важно кад се такмиче, чије је јаје јаче.

Кад су их  нацртали, бојили су  по слободном избору. Били су тихи и радили  посвећено. Помоћ је била понуђена само као подстрек да се крене,а да дете само настави. Уживали су…

Док смо чекали да се осуше радови,рецитовали смо, певали и „пребројавали“ се бројалицом.

Наставник техничког, Борис, им је поклонио по један рад ученика старијих разреда. Објаснио им је како су их и од чега правили.

Родитељи су већ дошли. Деца су са нестрпљењем журила да им покажу поклоне и своје радове, који су били изложени испред учионице. Родитељи су збуњено гледали њихово усхићење, и били  поносни. Уживали су у изложби и сликали се за успомену.